Da je Duško živ, oštro bi nas kritikovao

Da je Duško živ, oštro bi nas kritikovao16.08.2014 07:01 | Aleksandra Madžar

 

Banjaluka – Dušan Radović je živeo samo šezdeset dve godine, a nema ga već trideset godina. Iako ga nema tako dugo, njegove reči su žive, a on kao pisac nikada nije bio svežiji i aktuelniji nego sada.

Ovim riječima za „Glas Srpske“ pisac za djecu i aforističar iz Beograda Aleksandar Čotrić prisjeća se neponovljivog Dušana Radovića, čije su misli, pretočene u rijeke riječi, udahnule novi život srpskoj književnosti.

Jedan od najmudrijih srpskih pisaca napustio je ovaj svijet 16. avgusta 1984. godine, a iza sebe je ostavio najveće kovčege blaga u kojima slova čuvaju srpski jezik i tradiciju.

– Niko nas više ne nasmejava i ne oraspoložuje od ovog namrgođenog hroničara naših (ne)prilika. Sa visoke osmatračnice na vrhu „Beograđanke“ gledao je u budućnost. Video je dalje i više od drugih. I danas je Radović, koji se vazneo na nebo, na vrhu – srpske književnosti – istakao je Čotrić.

Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde, dobro jutro“. Na 23. sprat Palate Beograd stizao bi pješke već u pet ujutro, da bi pred mikrofonom bio tačno u 7.15 časova. Prijatelji i kolege opisivali su ga kao strastvenog pušača i zvali su ga Tmuša jer je dolazio s mrakom i bio namrgođen.

– Godinama je Duško Radović budio Beograđane komentarima, lirskim mini-esejima, osvrtima, epigramima i aforizmima. I sada bi trebalo da ih čitamo, da se ponovo probudimo – smatra Čotrić.

Malim slušaocima prvi se obratio sa „Poštovana deco“, a neke od njegovih pjesama su postale hitovi za najmlađe u izvođenju Dječjeg hora „Kolibri“. Među njima su „Strašan lav“, „Plavi zec“, „Mrak“, „Šta je na kraju“…

– On je bio istinski revolucionar u našoj književnosti za decu. Blago nama što smo imali Dušana Radovića. Teško nama kako bi nas danas kritikovao i opominjao, ovakve kakvi smo. Pisao je o temama o kojima nije niko drugi, koristio je neobične reči koje je sam stvorio – podsjetio je književnik.

O pisanju je govorio i sam Radović, koji je najveći dio svog života proveo igrajući se slovima.

– Da li je lakše misliti ili pisati? Teško je, verovatno, i jedno i drugo. S tim što misliti ne morate, od mišljenja niko ne živi, a od pisanja mnogi – govorio je on.

Da se sa Radovićem u srpsku poeziju vratio duh igre, naglasio je i književnik Mihajlo Pantić.

– Ali ne bilo kakve, već igre shvaćene u njenom najdubljem, esencijalnom smislu. On sam gradio je svoje pesme upravo stalnim prevazilaženjem konvencionalnosti i očekivanosti, upornom razgradnjom stereotipa, preuveličavanjem, humornim ispadima. Posebno treba naglasiti neposustalu jezičku igru, u kojoj je sve dozvoljeno, a naročito ono što bi u drugim okolnostima i prilikama bilo izričito zabranjeno – ispričao je Pantić.

Njegovi tekstovi oživjeli su i na pozorišnim daskama, a u Dječijem pozorištu Republike Srpske u Banjaluci mališani su imali priliku da pogledaju predstavu „Život je opaka navika“ u režiji Nenada Bojića.

Radović je bio i glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe“ i od 1975. godine urednik „Studija B“.

– Uz Radovićevo stvaralaštvo za decu odrastamo kao ljudi, uz njegovu satiru odrastamo kao narod. Kad nam ponestanu reči i misli, pouke i poruke, smeh i upitanost, nalazimo ih u njegovim tekstovima. Njegove knjige su biblija naših dana – ističe Čotrić.

Na perle svoje književne karijere nizao je najuglednije nagrade: „Neven“, „Mlado pokolenje“, nagrade „Zmajevih dečjih igara“, priznanja „Sterijinog pozorja“, „Sedmojulsku nagradu“, kao i diplomu Međunarodne organizacije za dečju književnost „Hans Kristijan Andersen“.

– Za sve ono što nam je ostavio, najbolje ćemo mu se odužiti tako što ćemo ga čitati i pravilno razumeti. Ako hoćemo u budućnost, moramo stalno da se vraćamo Radoviću – zaključio je Čotrić.

Ma koliko da je u svom pjesničkom zaleđu, kako je rekao Pantić,  imao paradigmatičnog J. J. Zmaja, Dušan Radović je okrenuo list u nekom svom pravcu, uspostavljajući nov model pjesničkog mišljenja.

– Taj model je, u višedecenijskom međuvremenu, postao novo zakonopravilo pisanja za decu i preosetljive, one koji se igre ni po koju cenu ne odriču. Od Zmaja, pa preko Dušana Radovića, do današnjih pesnika, to je magistralna, u velikoj meri formativna linija jednog važnog, upravo nezaobilaznog vida srpske poezije – dodao je Pantić.

Djela velikog Radovića prevedena su na sve značajnije svjetske jezike. Uvijek rado čitane su zbirke „Poštovana deco“, „Smešne priče“, „Pričam ti priču“, „Vukova azbuka“…

Aforizmi

  • Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.
  • Teško je biti dete i biti dobar.
  • Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.
  • Nije uvek lako, ali je uvek lepo navijati za Partizan.
  • Pokloni su retki i jeftini. Sve ostalo je podmićivanje.
  • Da je vaša žena nešto vredela, udala bi se za nekog drugog, ne bi čekala vas.

 

Citati

  • Nema lepše slike nego videti dve glave na jednom jastuku. Lepo je čak i onda kad su se našle na jednom jastuku jer nisu imale drugi. Dobra je svaka muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvoja!
  • Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da voli samo kad je zajedno, tad ne pravi pitanje s kim je.

Tekst preuzet sa linka

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s